ЗА ВЕЧНОСТ

У ТРАЈНОМ ПРИСУСТВУ СВЕМОЋНОГ ДУХА ОСМИСЛИО ИСА ОРЛОВИЋ, А НА ПЛAТНУ РЕAЛИЗОВАО ДАМИР САВИЋ

Реч аутора Исе Орловића о делу:

Слика „За вечност“ носи дубоку и слојевиту поруку. Поред  уметничко-визуелне представе – она је духовни запис у форми сликарског платна. У њој су присутна три основна правца размишљања: историјски, верски и духовни који тумаче убиство Ђорђа Петровића и све последице које је тај чин оставио на српски народ, веру и човекову савест.

На слици су присутнa три цара те епохе: аустроугарски, руски и отомански. Они симболизују силе које су у том времену кројиле судбину света, чији је утицај оставио последице на Србију све до данас. Ипак, кључни моменат на слици јесте да нико од присутних људи није стварни егзекутор. Извор наредбе долази од доносиоца ере помрачења нашег Сунца.

Поред утицаја спољашњих владара, на слици је такође очигледан однос унутар тадашње Србије између вожда Ђорђа Петровића и Милоша Обреновића. Поставља се питање: Ко је стварни убица? Слуга који је држао секиру, Милош, Махмуд или сила која управља њима.

Помрачење нашег Сунца је стање које је започело након Битке на Косову и које је трајало више од четири века. Први покушај ослобађања био је устанак Ђорђа Петровића. Иако Сунце није потпуно обасјалo небо, први зраци светла након вишевековне таме су његов допринос за вечност.

Снажну поруку слике носи представа вожда Ђорђа Петровића у два манифеста – као тело на издисају у сенци и истом тренутку уздизање његовог духа носиоца заставе и бакље слободе – која је била присутна у свим устанцима Срба од 1804. до данас – у светлу.

Зато је ова слика отворено питање, а не готова тврдња. То је дело које се не гледа само очима, већ и свешћу.

Реч сликара Дамира Савића о делу:

Кад ми је господин Иса Орловић затражио помоћ да на платну великог формата осликам његову идеју, несвакидашњу и прилично чудну, све се чинило као да ћу одбити овај захтев.

‍Слика са познатим историјским мотивом требало је да са техничког становишта буде рађена у маниру класичног реализма, а истовремено као комбинација симболизма и надреализма.            

Уместо Карађорђа и његовог убице, на слици је требало приказати више од 30 ликова који су чинили историјски оквир тог догађаја. Међутим, како се комуникација телефоном одвијала, почео сам да схватам Исину идеју.            

Кад сам најзад лично упознао господина Орловића, шахисту, врхунског клавир-штимера, песника, приповедача, ликовног уметника и философа, схватио сам ширину његове замисли, а идеја о слици ми је постајала све ближа. Читаву деценију она се уобличавала, а последњих пар година се преточила на моје платно.          
‍
Наша два потписа на дну слике ставила су печат на отелотворење једног свестраног дела које је ЗА ВЕЧНОСТ.

ФОТОГРАФИЈЕ СЛИКЕ