ПРА МИЛАН ОД ЛУЖИЦЕ (Академик са Сорбоне)

НЕУПОРЕДИВО РЕМЕК-ДЕЛО ЗАВЕЧНОСТ             
Међу бројним необичностима којеодликују сликарско ремек-дело ЗА ВЕЧНОСТ издвајају се две:            

1. Несвакидашње тумачење једног поважности тешко упоредивог историјског догађаја србске и светске повести,убиство Ђорђа Петровића–Карађорђа, вожда Првог србског устанка против Турака, и            
2. Ауторство дела расподељено на двезнамените уметничке личности које то дело потписују, а то су            
- Иса Орловић, сликар, песник,приповедач и мислилац, шахиста и врхунски клавир-штимер,  неприкосновени творац идеје, композиције исвих појединости слике, и            
- Дамир Савић, професор и учитељсликарства, власник генијалне сликарске руке која је ту свеукупну замисаомаестрално пренела на платно.             

1. Несвакидашњост замисли ИсеОрловића састоји се у њеном вишеструком надилажењу пуке сликарске, па чак ицеловите уметничке поруке. Ово врхунско сликарско дело већ и својимназивом ЗА ВЕЧНОСТ упућује да је истовремено и философско, са свеопштомнадповесном поуком којом се србска национална трагедија премеће у ванвременупобеду Духа, односно Живота над Смрћу. Класичан „приповедачки“ сликарскипоступак допуњује се симболистички учитаним порукама, па се предоченоиздајничко одсецање најскупоценије србске главе преобрће у ослобађањенеуништивог Духа Слободе, својственог србском неуништивом бићу.            

Прадоксално је да су сви позадински учесници или битни савременици убиства ту – владари три моћне царевине иовоземаљски наручилац убиства србски кнез, а непосредних извршилаца нигде! Имали речитијег показатеља да нам Орловић као творац философске поруке саопштавада и наредбодавци и ослободиоци Духа бораве у вишој надземаљској сфери којуиноказно (алегоријски) оличава Месецом помрачено Сунце (из чега није тешкопогодити да се тиме најављује дуговековно избављење од турског јарма), чији сеживодајни зраци, управо благодарећи на слици предоченом жртвеном чину, такорећиобредном „домостроју спасења“, помаљају после вишевековне замрачености? Над мртвим Карађорђевим телом гледамо скупинугнусним злочином згранутог народа (можда и најуспелији сликарски захват наплатну, раван по мајсторству највећим ренесансним великанима), а у сенциослобођеног Духа који се са Карађорђевим барјаком узвисује у обећану вечностСлободе широко нам се осмехују озарена лица на главама без тела – група која поизведби и сугестивности заостаје за оличеним вапајем ојађеног народа.(НАПОМЕНА: Ако Дамир побољша тај део слике, пре свега повећањем глава,начинивши лица бар донекле распознативим, ову опаску треба избацити!) Собзиром да се место извршења злочина зове Радовањски луг, као да се у сасвимсупротан (дакле узвишени!) смисао преобрћу и горки стихови нашег песника ПетраПајића:

Тамо где је било клање
Срби зову радовање..            

2. У повести сликарства нијенепозната појава двоструког ауторства. Великим мајсторима делове, или чакчитаве слике, осликавали су њихови даровити ученици. Најчувенији је примерЛеонардовог учешћа у чувеној слици Андреје дел Верокија Крштење Христово.Такво мајсторско садејство као да је једва дочекало појаву модерне концептуалнеуметности, па му је наденуто име концептуално ауторство. Други домишљатжанровски назив је делеговано ауторство. Први би се односио на изумитељаконцепта, други на његовог извођача, па би му понајвише пристајао назив извођачко ауторство.
Иако је у случају слике ЗА ВЕЧНОСТ њен„изумитељ“ Иса Орловић и сâм изврстан сликар, имао јесвоје разлоге (у које се сада нећемо упуштати) да потражи велику сликарскуличност, кадру да све потанкости његове грандиозне замисли на платну спроведе удело. Судећи по величанственом исходу, тешко је поверовати да му је ВеликиСлучоноша могао пронаћи приличнијег „извођача“ од маестра Дамира Савића.Сатрепетност духа двојице великих уметника произвела је неупоредиво ремек-делокоје се без двоумљења може сврстати у ризницу ВЕЧНИХ дела србског и светскогсликарства. 04. 06. 2025. г.Београд